„ЧУВАЈ СЕ БЈЕСА СТРПЉИВА ЧОВЈЕКА“

За наслов сам узео стих из пјесме енглеског писца John-a Dryden-a као поруку „нашим“ политчарима, сада већ предсједницима и народним посланицима који опет и изнова узимају себи за право да тргују нашим судбинама зарад својих и само својих личних интереса.

Ушли смо у двадесету годину од када је Дејтонским парафом завршен крвави, трагични сукоб у Босни и Херцеговини, а ситуација око нас изгледа много гора него тих дана када смо сви са надом гледали у будућност и били сигурни да нас чекају године у којима ћемо се вратити својим породицама, настављајући заустављене нам  животе. Да ћемо са поносом гледати Републику Српску, за коју смо се борили и моћи у њој достојно живјети одгајајући своју дјецу. Стрпљиво смо из године у годину понављали  „ биће боље сљедеће године „. Али деценије минуше и никако то боље, стално из борбе у борбу као да и нисмо поскидали униформе и оставили оружје. Стално смо слушали „није сад вријеме, треба бранити Републику „ и то од оних који су све врјеме стварали „Републику“ само за себе и уски круг повлаштених. И успјели су у томе толико се одвајајући од нас обичних смртника са својим баснословним богатсвом да заиста не разумију о каквој то ми бједи и агонији говоримо.

Ово што се догађа посљедњих дана је врхунац лудила које погађа све нас до те мјере да се морамо упитати дали смо ми, демобилисани борци-ветерани, достојни да се тако називамо или смо ``промашени случајеви``, како сам прије пар дана чуо да нас назива један припадник политичке елите, правдајући то логиком да нас непријатељ није успио убити-значи промашио нас је.

Хапсе нас редом. Упадју у наше куће ко и као хоће, траумирајући наше породице. Као да већ нису довљно истраумиране неимаштином, глађу, безпослицом, болешћу, ... , могао би набрајати док непомремо. Мaда би то многи и вољели. И то све није доста него су опет кренули трговати, продават и куповати оно што није њихово већ народно.

Ако се сада не покренемо, ујединимо око циља израде и предлагања Закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено‐отаџбинског рата Републике Српске, који ћемо изнијети пред народне посланике, Народне Скупштине Републике Српске, најбоље би нам било да се сви окупимо и окончамо наше животе прекидајући агонију, нама и нашој Влади која незна шта би са нама.

Искрено се надам  да већина неће одабрати ову другу опцију, и да ће нам се придружити у овом послу који смо започели и који ћемо са сигурношћу довести до краја. Пружајући посљедњу шансу народним посланицима да то заиста и буду, а не политички посланици-политичке скупштине.

Не буде ли тако велике су шансе да доживе стих у наслову, и некa имају на уму и стих још једног великог пјесника:     
„ БОЈ СЕ ОНОГ КО ЈЕ ВИКО БЕЗ ГОЛЕМА МРИЈЕТИ ЈАДА „

                                                                                 
                                                                                                                 Генерални секретар ``ВРС``
                                                                                                                         Горан Видовић