ГЛОБАЛНИ ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ УЗДРМАЛИ СВЈЕТ, БИТНО ПРОМЈЕНИЛИ ДРУШТВЕНЕ СИСТЕМЕ И ПРОМЈЕНИЛИ НАЧИН РЕАЛНОГ И ДУХОВНОГ ЖИВОТА У МНОГИМ ДРЖАВАМА
У дрогој половини прошлог вијека, чији актери, саучесници, судионици и њихови потомци данас представљају већину живог становништва, настала је блоковска подијељеност:
НАТО-Варшавски уговор-Несврстани
Дебакл Сједињених Америчких Држава у Вијетнаму до тада примјењивану америчку стратегију ткз. високог интензитета или стратегије силе, на приједлог америчке војне обавјештајне службе, замјенила је стратегија ткз. ниског и комбинација ниског и високог интензитета. Упрошћено, то је значило: умјесто војне силе која је у Вијетнаму резултирала са више од 50 000 мртвачких сандука за америчке војнике, Држава САД многоструко је повећала буџет Централне и Војно-обавјештане агенције ( CIA i DIA ) и новцем изазвала сукобе у државама и регионима са вјерски и национално помјешаним становништвом. Другим рјечима то је значило: изазивани су ратови и ратује се где год је то могуће, али без губитака у сопственој живој сили или су они смањени на најмањи могући ниво.
О " завади па владај " писао је Макијавели. У снагу те методологије увјерила се и моја покојна баба Анђелија, без дана школе. То је уједно и најсофистициранији ( тешко разумљив и прикривен ) облик владавине над људима који лаици данас називају " теоријом завјере ". Умјетност владавине у којој творци свађе и злочина до истребљења, без сопствених значајних губитака имају кључну улогу у злочину и казни над злочином.
Ратови су истовремено најподеснији облици за оплодњу капитала кроз несумљиво најпрофитабилнију грану економије, производњу и продају оружја и војне опреме. Ова стратегија тзв. ниског интензитета изазивања криза и комбиноване стратегије криза са примјеном силе у " миротворне сврхе " главна је одредница јединог војног блока (НАТО) који је остао живи, функционише и шири се.
Не препричава се случајно анегдота по којој су посљедње Черчилове ријечи на умору биле: " Пробудите ме само ако падне берлински зид! " Пао је! Од тог тренутка тзв. детант или равнотежа војне силе у свијету потпуно је наруштена у корист једног војног блока ( НАТО-а). Уз војну надмоћ почео је крвави обрачун капитала са тзв. државним и друштвеним обликом својине ( или обрачун капитализма и социјализма ) као доминантних својинских друштвених облика у " цивилизованом свијету ". Земље, државне и друштвене својине (социјалистичке земље ) доживјеле су распад ратом или су се " добровољно " одрекле свог својинског односа и прихватиле КАПИТАЛ, као битак свему што даје да буде баш тако како јесте.
Дакле, након Хитлера и националсоцијализма у Њемачкој с почетка ХХ вијека, на светску сцену крајем истог вијека, дошла је нова ВОЉА ЗА МОЋ коју је филозоф Фридрих Ниче најавио у својој књизи још у вријеме Хитлера: " Тако је говорио Заратустра " гдје у првој реченици тврди: " Gott ist tot! ", што у преводу значи " Бог је мртав! ". Није Ниче хтио овим да изазове световну полемику о постојању или непостојању Бога као надприродног бића које све ствара, обликује и поставља, него је наговјестио ВОЉУ ЗА МОЋ и КАПИТАЛИСТИЧКО обликовање овоземаљског живота и најдиректније упилтање у Божије планирање свјетовног и духовног живота.
Иоле паметном који је прочитао бар " Орлови рано лете " само из овог увода може да буде потпуно јасно зашто је пао СССР као стуб Варшавског уговора, зашто је "пукла" СФРЈ као чланица Несврстаних и многе друге државе и државице којима је КАПИТАЛ наметнут као једини "Бог" који све обликује и поставља по својој мјери. У том контексту треба сагледавати свакодневну причу о нововјековној борби Сотоне и Бога, односно Библијске вјечите борбе добра и зла у новом/актуелном времену.
КАПИТАЛ као зло је потпуно срозао и пореметио скалу вриједности која кроз историју људског рода никад није била праведно постављена, нити ће то икад бити. Али су у сваком времену постојали појединци или групе које су се супротстављале неправди, ма ко да је њен творац. Да није било тако кроз историју, човјечанство би остало на племенском начину живота или би у развоју цивилизације најдаље догурало до робовласништва, у које КАПИТАЛ покушава све непослушне поново да врати, али сада на пуно перфиднији начин-конролишући робовске побуне спартанског типа. КАПИТАЛ, дакле чини немогуће-враћа точак историје назад.
И ма колико нам то данас изгледало као реално и оствариво и колико год да је очигледна подјела на мали број богатих владара који запишавају сиромашне раднике, КАПИТАЛ ће уништити сам себе јер кроз технику и технологију своје грамзиве оплодње полако али сигурно губи контролу над том истом техником и технологијом своје оплодње.
На жалост, основно и доминантно животно питање данас ЈЕСТЕ питање "КОЛИКО" (у смислу посједовања количине новца) а не питање "ЗАШТО" које у себи носи смисао постојања и остављања трагова у овоземаљском животу.
Е баш зато ће КАПИТАЛ доћи главе свима, али и самом себи!
У међувремену у микро људским заједницама постоје они који траже мјеру у односу питања КОЛИКО? и питања ЗАШТО?
У том контексту треба посматрати суштину теме из наслова:
ВЕТЕРАНИ КАО ПОКРЕТАЧИ РЕВОЛУЦИЈЕ РАДИ ПРОМЈЕНЕ ДРУШТВЕНОГ СИСТЕМА ВРИЈЕДНОСТИ А НЕ ЗБОГ ПУКЕ ПРОМЈЕНЕ ВЛАСТИ!
Намјерно сам овдје иза ријечи Ветерани изоставио одредницу ( Републике Српске). Нисам је изоставио ја, него ће је изоставити догађаји. Покретач промјена на цијелом простору БиХ-а ће бити ратни ветерани, јер у тој синтагми је смјештена преварена и понижена већина становништва. Без обзира да ли ће на улицу изаћи радници, сељаци, пензионери, интелектуалци, студенти, навијачке групе или било која друштвена група или групе, оне су већински преварени актери, судионици и учесници рата или потомци преварених учесника рата.
Ево и зашто:
Из политичких покрета (СДС, СДА, ХДЗ) деведесетих година који су имали кључну улогу у обликовању националних политика и које је бесмислено оптуживати за такав концепт јер је он наметнут технологијом описаном у првом дјелу овог текста,-временом су настале разне странке и партије. Чињеница је да се од старта послератне вишестраначке "демократије" у страначке ешалоне укључио и велики број припадника војних и полицијских јединица који у рату на простору БиХ-а нису носили чланску књижицу ни једног од побројаних политичких покрета.
Не трошећи вријеме на двадесетогодишњу историју страначког парламентаризма у БиХ лако је доказати да су многи били на власти и у опозицији. Ванпарламентарне овде не рачунам.
Данас је већина политичких елита (из странака које су остале или постале парламентарне) на власти бар на неком од нивоа: општинских, кантоналних, ентитеских или државних. Од Требиња гдје је Градоначелник ПДП а већина "удробљена", преко Добоја гдје је Градоначелник СДС(већина "удробљена) до Новог Града гдје је Начелница СНСД (а већина такође"удробљена") је само географка илустрација: југ-среадина-запад Републике Српске која потврђује одсуство сваке програмске политичке принципијелности код свих политичких странака и ВОЉУ ЗА МОЋ и привилегије као једини мотив политичког дјеловања.
Скоро исти модел наводне "демократије" или владавине народа присутан је и у другом Ентитету, што значи да је иста матрица владавине мањине над већином. а не обрнуто, присутнау цијелој БиХ. Због тога прича о власти и опозицији "пије воду" само код страначких војника. Поларизованост страначких војски на политичком бојном пољу управо због тога што су сви на власти и сви у опозицији. Губе смисао програмског супротстављања и своде се на борбу привилегованих политичких елита за очување постојећих или стицање нових позиција или ВОЉЕ ЗА МОЋ! Управо због ВОЉЕ ЗА МОЋ као јединог мотива владања у коме су политичке елите себично и грамзиво изгубиле из вида праг издржљивости неправде коју трпи већина изазваће ПУЦАЊЕ које води у неизвјесност. Под појмом ПУЦАЊА подразумјевам општи бунт понжене већине без обзира на вјеру, нацију и политичку припадност: подразумјевам сукоб бахатих и понижених. Сукоб жељних доживотног располагања ВОЉОМ ЗА МОЋ и жељних минимума социјалне сигурности.
Чињеница је да ће политичке привилеговане елите у својој стратегији очувања од ПУЦАЊА у овом смислу покушати да створе услове за ново међусобно ПУЦАЊЕ међу народима или бар међу друштвеним групама које су у рату били припадници истог војног или полицијског строја.
Тиме би по истом моделу, проливања туђе крви за своје интересе и интересе својих потомака, покрили трагове спржене земље коју је спржио КАПИТАЛ као најмоћније опружје Сотоне.
Зато је "мали и обични" НАЦРТ новог закона о борцима-ратним ветеранима у ствари покушај да се дисбаланс правде и неправде смањи на најмању мјеру, те преварена и понижена већина удаљи од тачке ПУЦАЊА.
Истовремено је полазна основа за институцинални дијалог или потпуно огољавање неправде као силе која је увијек водила у неизвјесност.
Предсједник "Ветерана Републике Српске"
Душко Вукотић
НАТО-Варшавски уговор-Несврстани
О " завади па владај " писао је Макијавели. У снагу те методологије увјерила се и моја покојна баба Анђелија, без дана школе. То је уједно и најсофистициранији ( тешко разумљив и прикривен ) облик владавине над људима који лаици данас називају " теоријом завјере ". Умјетност владавине у којој творци свађе и злочина до истребљења, без сопствених значајних губитака имају кључну улогу у злочину и казни над злочином.Ратови су истовремено најподеснији облици за оплодњу капитала кроз несумљиво најпрофитабилнију грану економије, производњу и продају оружја и војне опреме. Ова стратегија тзв. ниског интензитета изазивања криза и комбиноване стратегије криза са примјеном силе у " миротворне сврхе " главна је одредница јединог војног блока (НАТО) који је остао живи, функционише и шири се.
Дакле, након Хитлера и националсоцијализма у Њемачкој с почетка ХХ вијека, на светску сцену крајем истог вијека, дошла је нова ВОЉА ЗА МОЋ коју је филозоф Фридрих Ниче најавио у својој књизи још у вријеме Хитлера: " Тако је говорио Заратустра " гдје у првој реченици тврди: " Gott ist tot! ", што у преводу значи " Бог је мртав! ". Није Ниче хтио овим да изазове световну полемику о постојању или непостојању Бога као надприродног бића које све ствара, обликује и поставља, него је наговјестио ВОЉУ ЗА МОЋ и КАПИТАЛИСТИЧКО обликовање овоземаљског живота и најдиректније упилтање у Божије планирање свјетовног и духовног живота.Иоле паметном који је прочитао бар " Орлови рано лете " само из овог увода може да буде потпуно јасно зашто је пао СССР као стуб Варшавског уговора, зашто је "пукла" СФРЈ као чланица Несврстаних и многе друге државе и државице којима је КАПИТАЛ наметнут као једини "Бог" који све обликује и поставља по својој мјери. У том контексту треба сагледавати свакодневну причу о нововјековној борби Сотоне и Бога, односно Библијске вјечите борбе добра и зла у новом/актуелном времену.
КАПИТАЛ као зло је потпуно срозао и пореметио скалу вриједности која кроз историју људског рода никад није била праведно постављена, нити ће то икад бити. Али су у сваком времену постојали појединци или групе које су се супротстављале неправди, ма ко да је њен творац. Да није било тако кроз историју, човјечанство би остало на племенском начину живота или би у развоју цивилизације најдаље догурало до робовласништва, у које КАПИТАЛ покушава све непослушне поново да врати, али сада на пуно перфиднији начин-конролишући робовске побуне спартанског типа. КАПИТАЛ, дакле чини немогуће-враћа точак историје назад.
И ма колико нам то данас изгледало као реално и оствариво и колико год да је очигледна подјела на мали број богатих владара који запишавају сиромашне раднике, КАПИТАЛ ће уништити сам себе јер кроз технику и технологију своје грамзиве оплодње полако али сигурно губи контролу над том истом техником и технологијом своје оплодње.
На жалост, основно и доминантно животно питање данас ЈЕСТЕ питање "КОЛИКО" (у смислу посједовања количине новца) а не питање "ЗАШТО" које у себи носи смисао постојања и остављања трагова у овоземаљском животу.
Е баш зато ће КАПИТАЛ доћи главе свима, али и самом себи!
У међувремену у микро људским заједницама постоје они који траже мјеру у односу питања КОЛИКО? и питања ЗАШТО?
У том контексту треба посматрати суштину теме из наслова:
ВЕТЕРАНИ КАО ПОКРЕТАЧИ РЕВОЛУЦИЈЕ РАДИ ПРОМЈЕНЕ ДРУШТВЕНОГ СИСТЕМА ВРИЈЕДНОСТИ А НЕ ЗБОГ ПУКЕ ПРОМЈЕНЕ ВЛАСТИ!
Намјерно сам овдје иза ријечи Ветерани изоставио одредницу ( Републике Српске). Нисам је изоставио ја, него ће је изоставити догађаји. Покретач промјена на цијелом простору БиХ-а ће бити ратни ветерани, јер у тој синтагми је смјештена преварена и понижена већина становништва. Без обзира да ли ће на улицу изаћи радници, сељаци, пензионери, интелектуалци, студенти, навијачке групе или било која друштвена група или групе, оне су већински преварени актери, судионици и учесници рата или потомци преварених учесника рата.Ево и зашто:
Из политичких покрета (СДС, СДА, ХДЗ) деведесетих година који су имали кључну улогу у обликовању националних политика и које је бесмислено оптуживати за такав концепт јер је он наметнут технологијом описаном у првом дјелу овог текста,-временом су настале разне странке и партије. Чињеница је да се од старта послератне вишестраначке "демократије" у страначке ешалоне укључио и велики број припадника војних и полицијских јединица који у рату на простору БиХ-а нису носили чланску књижицу ни једног од побројаних политичких покрета.
Не трошећи вријеме на двадесетогодишњу историју страначког парламентаризма у БиХ лако је доказати да су многи били на власти и у опозицији. Ванпарламентарне овде не рачунам.
Данас је већина политичких елита (из странака које су остале или постале парламентарне) на власти бар на неком од нивоа: општинских, кантоналних, ентитеских или државних. Од Требиња гдје је Градоначелник ПДП а већина "удробљена", преко Добоја гдје је Градоначелник СДС(већина "удробљена) до Новог Града гдје је Начелница СНСД (а већина такође"удробљена") је само географка илустрација: југ-среадина-запад Републике Српске која потврђује одсуство сваке програмске политичке принципијелности код свих политичких странака и ВОЉУ ЗА МОЋ и привилегије као једини мотив политичког дјеловања.
Чињеница је да ће политичке привилеговане елите у својој стратегији очувања од ПУЦАЊА у овом смислу покушати да створе услове за ново међусобно ПУЦАЊЕ међу народима или бар међу друштвеним групама које су у рату били припадници истог војног или полицијског строја.
Тиме би по истом моделу, проливања туђе крви за своје интересе и интересе својих потомака, покрили трагове спржене земље коју је спржио КАПИТАЛ као најмоћније опружје Сотоне.
Зато је "мали и обични" НАЦРТ новог закона о борцима-ратним ветеранима у ствари покушај да се дисбаланс правде и неправде смањи на најмању мјеру, те преварена и понижена већина удаљи од тачке ПУЦАЊА.
Истовремено је полазна основа за институцинални дијалог или потпуно огољавање неправде као силе која је увијек водила у неизвјесност.
Предсједник "Ветерана Републике Српске"
Душко Вукотић
