‚‚ВРС``

‚‚ВРС``

петак, 1. април 2016.

Драга браћо и љубазне сестре,

Настојаћу да својим говорењем моје ријечи буду вриједније од мојег ћутања:

Од настајања сукоба на овим просторима сматрам да до данашњег дана постоји одсутност нормалног приступа борачким статусима. Сматрам да треба вратити достојанство свим борцима и да нема потребе доказивати да стварање појединих удружења унутар Борачке организације иком може сметати, али вјероватно су се стварања појединих удружења јавила због недостојног мјеста у коме су се нашли борачки статуси.
Наиме, почев од 91. године до данас није прецизирано ко је борац, ко је дезертер, ко је ратни профитер, једном ријечју Устав Републике Српске, па нити један закон уопште не рјешава ни једном одредбом положај и статус бораца већ је то празно слово на папиру.
Сматрамо да се поједина удружења па и удружење дјеце погинулих бораца, Ветерана Републике Српске (који су добили статус удружења од јавног интереса) као и два удружења инвалида рата 91. имају свој смисао по самом Закону о удружењима и фондацијама, јер се баве сегментима унутар борачке организације, везане за надрасли интерес појединих групација – актива.
Сам ветеран борац је учесник отаџбинског рата, који је ријешио све своје обавезе према Републици Српској у рату, а притом је остао жив, почев од ратних дешавања до Дејтонског мировног споразума, односно до јуна мјесеца 96., а који је био ангажован у оружаним снагама Републике Српске.
Удружење ветерана се између осталог баве законском проблематиком, утврђивања тачног регистра учесника рата,у складу са својим Статутом, пружа и помоћ породицама погинулих (удружењима дјеце породица погинулих), инвалидима, цивилним жртвама, заточеницима. Регистар бораца желимо иновирати са стварним стањем, свакако тај кредибилитет нема садашња борачка организација, јер је сама давала сагласности коме треба и коме не треба.
Сматрамо да ће надлежна власт дати јавна овлаштења удружењу ветерана по питању сређивања регистра, законско уређење запошљавања особа са статусима које припадају борцима и ова питања рјешавати кроз системске законе који ће бити у корелацији – Закон о правима бораца и њихових породица, посебно породица погинулих, умрлих, инвалида рата, заточеника, цивилних жртава рата, несталих; Закон о запошљавању; Закона о ПИУ, Закона о раду и Закону о здравственом осигурању.

Закон о урађеним преднацртом Закона о правима бораца и осталих статуса који припадају борцима смо предложили:
-   конкретна рјешења о запошљавању
 (неуставан је сам Закон о правима бораца, ако је неуставна одредба по којој борци и чланови њихових породица имају предност при запошљавању – то право су давали образовне установе али је проглашен неуставним),

-   конкретна рјешења по Закону о здравственом осигурању плаћње партиципација и конкретно лијечење,

-   конкретно уношење у Закону ПИО – давање националне борачке пензије са 65 година старости борцима отаџбинског рата уколико им није пружена могућност запослења, (да борци не пребирају контејнере, јер им није понуђен посао),

-   ко је носилац статуса породице погинулих бораца, ако нема ближе родбине,

-   да у борачки статус улазе и војници који су служили редовни војни рок почетком рата као и војници САО Крајине који живе на подручју БиХ – Републике Српске,

-   да пензијски стаж учешћа у рату улази само уз изјаву борца да прихвата у једноструком или двоструком трајању.

Што се тиче националног програма, који нам је недостајао у великој мјери од почетка рата, јасно је да смо се борили за Републику Српску, а за Босну и Херцеговину онолико колико нам је Свијет наметао. Такође смо се борили за Савез српских земаља са мајком Србијом на челу а она је географски тамо гдје има Српког језика, наших Цркви и гробова – откада постоји човјек ми смо били овдје, а нисмо дошли иза седам гора и мора како нам историју написаше империјалисти Балкана.

Што се тиче наших историјских и националних подјела оно што сам рекао 92. као први предсједник Удружења бораца да мајка која је изгубила сина у некој лијевој опцији за њу је та опција све, али смо схватили у току рата да и мајка која је изгубила сина у десној опцији да је за њу десна опција све. Хоћу да се присјетим и момента кад је Комисија 92. године у саставу: моја маленкост, Неђо Ђуричић и Јанковић Михољка обишли 104 породице погинулих (то је било најтеже и то је рађено до октобра 92. године до када је трајао мандат тадашњем борачког предсједништва и Скупштине) и тада смо направили социјалну анамнезу за породице погинулих и наравно наша драга црква је такође тада била уз породице погинулих и борце.

У почетку сам се залагао да борачко удружење буде уставна категорија, али због политичког циганлука то је изостало па смо у некаквом статусу гдје се ама баш ништа не питамо у вези својих сабораца већ како нам која власт удјели понешто. Од почетка рата био је постојао некакав однос који нас је сврставао у заморчиће што се није десило у модерној историји на европском тлу (све ће то народ позлатити – Лаза Лазаревић).
Наиме, није никад јавно у просторијама борачких организација објављен списак регистрованих бораца, као што није објављено шта је ко добио, а богами ни шта није добио, а увијек је било теже бити вриједан него „поштен“. Од почетка рата све је мање имао ко подићи оптужницу за криминал, па ће је данас подизати неко други кад то ми нисмо знали урадити. Потребно нам је саморазоткривање (како ови западњаци кажу лустрација) и да се дамо у памет, а нарочито изабрани фактори.
Нисмо се одрекли гријеха а имамо још неопојених гробова (расцјепканост ума и разума – Балкајнешн сегменти).
Тачно је да сам за тај свој мандат од 9 мјесеци, 92. године – по Статуту је тад предсједник удружења био биран на годину дана, а лично сам правио тај Статут, настојао објединити представнике породица ратника из периода 1914-1918, лијевих и десних учесника рата 41-45 – позвао сам и представнике СУБНОР-а као и скупштину од 52 члана учесника рата 91., не знајући да сваки наш рат мора трајати бар 5 година и морам рећи да сам сметао и лијевим и десним, да сам имао доста непријатности (данашња Борачка организација није нашла за сходно да ме позове за било какав чин и ја сам наравно осјећао нелагоду и иступио сам из Удружења 1999. године), тако да не стоји прича појединаца да сам нешто лично остварио и да су ветерани створени зарад тренутних избора већ сматрамо да ћемо се заједно окупити око уређења регистра и Закона о правима бораца и осталим проблемима борачких статуса јер је Република Српска много коштала да би се неко уметао са њом зарад неки личних остварења.

Захвалан,

       Жарко Кучинар
          члан Управног одбора
                                                                                                 Ветерана Републике Српске

                         (задужен за односе са јавношћу)

четвртак, 22. октобар 2015.

КОМEНТАР ПРЕДНАЦРТА ЗАКОНА /шта је важно у Преднацрту новог Закона о правима бораца-ветерана/

Поштовани саборци!

Преднацт новог Закона који нама, а и вама као нашим саборцима враћа минимум достојанства, иако пуно више сви заслужујемо, први пут обухвата све учеснике одбрамбено отаџбинских ратова чије је жртвовање у директној или индиректној вези са стварањем и одбраном Републике Српске:
-          погинуле и нестале борце-ветеране
-          ратне војне инвалиде
-          преживјеле борце-ветеране
-          ратне заробљенике
-          добровољце
-          борце Републике Српске Крајине
-          обољеле и умрле борце-ветеране чија је бослест у директној вези са последицама учешћа у рату.
-          нису изостављени ни борци-ветерани и ратни заробљеници из другог свјетског рата (четници и партизани)

Зашто ријечи борац додајемо и ријеч ветеран? Зато што се права остварују по основу учешћа у рату када смо имали статус борца а та права треба да остварујемо у миру када имамо статус ратних ветерана. Уосталом не видимо ни један разлог да некоме смета ријеч ветеран јер не постоје у свијету социјације из одбрамбено-отаџбинских ратова које себе називају „борачке“ него искључиво „ветеранске асоцијације“. Уосталом и свјетска асоцијација са сједиштем у Паризу чија је чланица БОРС, како сами наводе - зове се „Свјетска Организација ветерана“ а не Свјетска асоцијација бораца. Чак и у словенском говорном подручју у употреби је искључиво израз „ветеран“, па је и у Москви сједиште „Ветерана Русије“.

Ипак, имајући у виду традицију и вријеме настанка „Борачке Организације Републике Српске“ ми смо нашли компромисно рјешење па у Закону употребљавамо сложеницу „борац-ветеран“ што никоме добронамјерном не би требало да смета.

Уосталом то је форма у односу на садржину коју нуди овај Преднацрт:
Категоризацијом је предвиђено само три категорије, али више група. Зашто?
Кроз једноставнију категоризацију се избјегавају огромне разлике у доприносу за стварање и одбрану Републике Српске а кроз групе је тај допринос ипак изнијансиран. То значи да Закон нема за циљ да се превише дијелимо у патриотизму, али истовремено уважава ризик за губитак живота, наравно са истицањем жртвовања живота или дијелова тијела као неупоредив допринос са било којим другим доприносом за Републику Српску.

Коефицијент обрачуна мјесечног примања за све борце-ветеране (погинуле, инвалиде, ратне заробљенике те преживјеле борце-ветеране је потпуно исти без обзира којој групи припадају) и износи 0,009 % од просјечне нето плате обрачунате од ЈУ „Статистички завод Републике Српске“ помножен са бројем мјесеци учешћа у борбеним дејствима.
За борце-ветеране друге категорије тај коефицијент износи 0,007 а за борце-ветеране треће категорије он износи 0,004% нето мјесечне плате.
То на примјеру значи: борац-ветеран прве категорије, чије је учешће у рату нпр. 50 мјесеци, своје мјесечно примање израчунава по формули: ( нето мјесечна плата 820 КМ x 0,009% = 7,38 КМ x 50 мјесеци = 369,00 КМ. Дакле,  борац-ветеран прве категорије са 50 мјесеци учешћа, без обзира на групу, у тој категорији би имао мјесечно примање од 369,00 КМ.

Поставља се питање: Чему онда подјела на групе у оквиру једне категорије

Због личне састисфакције и нијансираног доприноса које може имати ефекта нпр. у неким другим приоритетима предвиђеним овим Законом. Тако нпр. при запошљавању под истим условима приоритет ће имати борац-ветеран прве категорије прве групе у односу на борца-ветерана прве категорије друге групе. У стипендирању дјеце, у стамбеном збрињавању итд... што ипак нијансирању на групе даје смисао.
По истој формули се израчунавају примања друге и треће категорије са истим смислом нијансирања по групама.

Овај закон елиминише неправду по којој борац-ветеран пензионер има мјесечни додатак а борац-ветеран који нема услове за пензионисање има годишње примање.
Одликовани борац-ветеран такође овим законом не губи своје примање које је имао на годишењем нивоу, него му је то примање расподјељено на мјесечне додатке на основицу, али се елиминише неправда у постојећем закону по коме је одликовани борац нужно и борац прве категорије а нпр. побјегао је из рата у раном периоду ратних сукоба. Овај закон му не оспорава одликовање, али га по периоду учешћа у рату сврстава у категорију коју заслужује па ће се десити да и одликовани борац може бити у трећој категорији.
Овај Закон такође исправља неправду према младим борцима који су пунољетство стекли у рату а који су у постојећем закону сврстани у врло ниске категорије и тиме понижени. Са посебним додатком ова неправда се потпуно исправља.
Погинулим, несталим борцима (а сви су категорисани у прву категорију јер погинуле је бесмислено дијелити) права овим законом су потпуно сачувана и прецизније одређена.
Ратним војним инвалидима такође су права сачувана, с тим што су разлике у примањима знатно праведније распоређене, јер постојећи закон потпуно игнорише и понижава борце-ветеране са нижим процентом оштећења организма што по нама није праведно јер нико није могао бирати степен оштећења организма као што нико није могао бирати да ли ће преживјети или не.

И на крају врло важне одредбе се односе на Р Е В И З И Ј У постојећег списка уживалаца права по основу учешћа у рату која би требала за резултат да има: Р Е Г И С Т А Р    Б О Р А Ц А-В Е Т Е Р А Н А!

Поптуно свјесни промашаја свих досадашњих ревизија чији су носиоци били Општински и Градски органи управе из ове области ми као предлагачи их нисмо могли изоставити јер би дошли у колизију са пуно других законских прописа.
Због тога су и даље они носиоци реизије у првом степену а Надлежно министарство у другом степену али сада са много израженијим присуством представника Организација и Удружења насталих из одбрамбено-отаџбинског рата и што је још важније са директним учешћем старјешинског кадра од нивоа к-данта бригаде до командира одјељења тако да ће се у свим већим срединама гдје не постоји друга могућност вршења категоризације и израде регистра примјенити искључиво метод: МИРНОДОПСКОГ ПОСТРОЈАВАЊА ЈЕДИНИЦА!

То наводи на закључак да нам је у преднацрту овог закона приоритетни циљ био да одвојимо борце-ветеране од оних који за Републику Српску нису дали ништа а уживају права по постојећем закону и наравно да вратимо достојанство борцима-ветеранима који су имали среће да преживе без степена оштежења организма не умањујући права породицама наших погинулих, несталих сабораца као ни права ратних војних инвалида и ратних заробљеника.

У наставку су неки чланови закона који најбоње илуструју горњи коментар:

Члан 3.
Борац-ветеран, учесник Одбрамбено-отаџбинског рата је лице које је:
 (1) Борац-ветеран је, у смислу овог закона, лице које је:
а) учествовало у оружаним акцијама, односно оружаној борби на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (у даљем тексту: СФРЈ) у саставу оружаних снага и снага државне безбједности СФРЈ и војних формација , у периоду од 17. августа 1990. до 18. маја 1992. године, за одбрану СФРЈ, односно Републике Српске Крајине и Републике Српске.
(2) У рату у бившој БиХ у периоду до 19.05.1992. био припадник тер. одб. И МУП-а Српске Реп. БиХ.  Односно било припадник оружаних формација Републике Српске , односно ВРС, МУП-а до 19.06.1996.
(3) Као добровољац – страни држављанин било припадник оружаних формација Републике Српске , односно ВРС, МУП-а РС или Т.О. и МУП-а Српске Републике БиХ у периоду до 19.06.1996. год.
 (4) Борац-ветеран је, у смислу овог закона, и лице које је вршило војне и друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за вријеме мира за одбрану Републике Српске.

(5) Борац-ветеран је, у смислу овог закона, и лице које је учествовало у
антифашистичкој и ослободилачкој борби током 20. вијека као припадник Српске, Црногорске или Југословенске војске, или као борац Народноослободилачког рата.


II Утврђивање статуса и категорије бораца ветеран, учесника Одбрамбено – отаџбинског рата Републике Српске, војних обвезника- држављана Републике Српске, и других лица ангажованих у ратним дејствима  до 20.12.1995. год.

Члан 14.
(1)Борци-ветерани, учесници Одбрамбено – отаџбинског рата из члана 3. овог закона, према дужини трајања и условима ангажовања у ратним дејствима  до 20.12.1995. год. разврставају се у 3 (три) категорије.

Члан 15.
(1)    Борци-ветерани, учесници Одбрамбено – отаџбинског рата 1. Категорије су лица која су у периоду до 20.12.1995. год. била ангажована искључиво у борбеним јединицама , у зони борбених дејстава на линији раздвајања према непријатељу, учествујући у офанзивним односно дефанзивним дејствима по дубини и ширини фронта на командним или војничким дужностима. Лица која су изгубила живот или нестала током борбених дејстава,односно извршавања борбених задатака под познатим и прихватљивим околностима. Ратни војни инвалиди чија је инвалидност посљедица рањавања, озљеде или обољења током извршавања борбених задатака под познатим и прихватљивим околностима. Лица која су одликована за посебан допринос у извршавању борбених активности, односно за испољену личну храброст. Добровољци из других земаља.

(2)    Припадницима оружаних снага који су током ратних дејстава изгубили живот под утврђеним неприхватљивим околностима, категоризација се врши по времену трајања ангажовања до тренутка погибије.

(3)     Ратни војни инвалиди чија је инвалидност посљедица рањавања, озљеде или обољења настало током ратних дејстава под утврђеним неприхватљивим околностима, категоризација се врши по времену трајања ангажовања до тренутка настанка истог.
 (4)Одликовањима у смислу става (1) овог члана закона сматрају се: орден Немањића, орден Карађорђева звијезда, орден Милоша Обилића, медаља мајора Милана Тепића, медаља Заслуга за народ, златна медаља за храброст и сребрна медаља за храброст.
(5)Лица из става (1) овог члана закона, на основу времена проведеног у борбеним јединицама, односно начину и условима ангажовања разврставају се у групе:
а) 1. Категорија – I група
Старјешине из става (1) овог члана закона, официри,подофицири и војници који су обављали командне дужности, који су на командним дужностима провели најмање 36 мјесеци, погинула и нестала лица из става (1)овог члана закона, без обзира на дужину трајања предходног ангажовања.

б) 1. Катерогира – II група
Лица из става (1)овог члана закона, односно старјешине и војници који су на командним дужностима провели најмање 32 мјесеци,борци-ветерани Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 36. мјесеци , војни инвалиди из става (1) овог члана закона од 1. – 5. категорије без обзира на дужину трајања ангажовања прије рањавања или обољења, одликовани борци из става (4)овог члана закона, ангажовани најмање 30 мјесеци , под условом да је њихово скраћено учешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани најмање 32 мјесеца учешћа у Оружаним снагама Републике Српске.

.в) 1. катерогира – III група
Лица из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су на команандним  дужностима провели најмање 26 мјесеци, борци-ветерани Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 30 мјесеци , лица која су током трајања ратних дејстава стекла пунољетство, мобилисана и након обуке упућена у борбене јединице оружаних снага републике Српске , без обзира на дужину трајања ангажовања. Ратни војни инвалиди из става (1) овог члана закона од 6. – 9. кататегорије без обзира на дужину трајања ангажовања прије рањавања или обољења. Борци заробљени од стране непријатеља током борбеног дејства, без обзира на дужину предходног ангажовања. , одликовани борци из става (4)овог члана закона ангажовани најмање 24 мјесеца , под условом да је њихово скраћено учешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани најмање 26 мјесеци учешћа у Оружаним снагама Републике Српске.
г) 1. категорија – IV група
Лица из става (1)овог члана закона, старјешине и војници који су на командним  дужностима провели најмање 20 мјесеци , борци-ветерани Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 24 мјесеци , лица која су заробљена од стране непријатеља током борбених дејстава, без обзира на дужину трајања предходног ангажовања, добровољци из других земаља са најмање 20 мјесеци учешћа у Оружаним снагама Републике Српске.
д) 1. категорија – V група
Лица из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су на командним  дужностима провели најмање 12 мјесеци , борци-ветерани Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 16 мјесеци , добровољци из других земаља од најмање 12 мјесеци ангажовања у Оружаним снагама Републике Српске.

ђ) 1. категорија – VI група
Лица под условима из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су на командним  дужностима провели до 12 мјесеци , борци-ветерани Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани до 16 мјесци , добровољци из других земаља ангажовани до 12 мјесеци учешћа у Оружаним снагама Републике Српске.

.                                                          Члан 16.
(1)Учесници одбрамбено – Отаџбинског рата Републике Српске 2. категорије су лица која су у периоду до 20.12.1995. год. била ангажована у позадинским јединицама, односно техничким службама или помоћним формацијама као саставним дјеловима борбених јединица и на осталим задатцима повезаним са позадинско – техничким или војничким дужностима, одликовани припадници наведених  јединица за посебан допринос током одбрамбено – отаџбинског рата из члана 15 став(4) овог закона, добровољци из других земаља ангажовани у наведеним јединицама.
(2)Лица из став (1) овог члана закона, на основу времена проведеног у јединицама, односно начину и условима ангажовања разврставају се у групе:
а) 2. категорија – I група
Старјешине, официри, подофицири и војници који су на командним дужностима провели најмање 36 мјесеци
б) 2. категорија – II група
Старјешине и војници који су на командним дужностима провели најмање 32 мјесеци , учесници Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 36 мјесеци, одликовани припадници јединица, члан. 15. став (4) овог закона, ангажовани најмање 30 мјесеци, под условом да је њихово скраћено учешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани најмање 32 мјесеци.
в) 2. категорија – III група
Старјешине и војници који су на командним  дужностима провели најмање 26 мјесеци , учесници одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 30 мјесеци . Лица која су током трајања ратних дејстава стекла пунољетство, мобилисана и након обуке распоређена у јединице Оружаних снага Републике Српске без обзира на дужину трајања ангажовања . Лица заробљена од стране непријатеља, обављајући војне дужности без обзира на дужину трајања предходног ангажовања ,  одликовани припадници јединца, члан. 15. став (4) овог закона, ангажовани најмање 24 мјесеца, под условом да је њихово скраћено ућешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани најмање 26 мјесеци.
г) 2. категорија – IV група
Старјешине и војници ангажоване на командним дужностима најмање 20 мјесеци , учесници Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани најмање 24 мјесаца , одликовани припадници јединица, члан. 15. став (4) овог закона, ангажовани најмање 18 мјесеци , под условом да је њихово скраћено учешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани најмање 20 мјесеци.
д) 2. категорија – V група
Старјешине и војници ангажоване на командним дужностима најмање 12 мјесеци, прпадници јединица са учешћем најмање 16 мјесеци , одликована лица, члан. 15. став (4) овог закона, ангажована најмање 12 мјесеци , под условом да је њихово скраћено учешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани најмање 12 мјесеци.
   
ђ) 2. категорија – VI група
Старјешине и војници ангажоване на командним дужностима до 12 мјесеци , учесници Одбрамбено – отаџбинског рата ангажовани до 16 мјесеци , одликовани припадници јединица, члан. 15. став (4) овог закона ,ангажовани до 12 мјесеци, под условом да је њихово скраћено учешће оправдано под познатим и прихватљивим околностима, добровољци из других земаља ангажовани до 12 мјесеци.

Члан 17.
(1)Учесници одбрамбено – отаџбинског рата 3. кататегорије су лица која су у периоду до 20.12.1995. год. била ангажована у борбеним јединицама или дјеловима борбених јединица Оружаних снага Републике Српске које су учествовале у офанзивним односно дефанзивним дејствима према непријатељу, или су били ангажована у позадинским јединицама, техничким службама, односмо помоћним формацијама као саставним дјеловима борбених јединица, на командним или војничким дужностима, а која су током ратних дејстава самовољно и без одобрења предпостављених старјешина напустила Оружане снаге Републике Српске., односно након напуштања матичне јединице се нису ангажовали у некој другој ратној јединици ВРЦ или МУП-а Републике Српске , и лица која су без одобрења и под непознатим околностима напустила јединицу у којој су били ангажовани, затим се враћали, односно правили прекиде у вршењу службе а да за то нису имали вјеродостојна оправдања.
(2)Лица из става (1) овог члана закона, на основу времена проведеног у оружаним снагама Републике Српске разврставају се у групе:
а) 3. категорија – I група
Учесници одбрамбено – отаџбинског рата из ст. 1. овог члана закона, старјешине и војници који су били ангажовани у Оружаним снагама Републике Српске најмање 38 мјесеци , одликована лица из става (4) члана 15. овог закона, без обзира на дужину трајања ангажовања.

б) 3. категорија – II група
Лица из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су провели у јединицама Оружаним снагама Републике Српске најмање 32 мјесеци.
в) 3. категорија – III група
Лица из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су провели у јединицама Оружаним снагама Републике Српске најмање 26 мјесеци.
г) 3. категорија – IV група
Лица из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су провели у једединицама Оружаним снагама Републике Српске најмање 18 мјесеци.
д) 3. категорија – V група
Лица из става (1) овог члана закона, старјешине и војници који су у јединицама Оружаним снагама Републике Српске провели до 18 мјесеци.

Члан 20.
(1)Право и обавеза сваког борца-ветерана,учесника Одбранбено-отаџбинског рата, са сталним мјестом боравка у Репепублици Српској  је да у складу са овим законом поднесе захтјев за одређивање категорије борца-ветерана, учесника Одмбрамбено – отаџбинског рата надлежним општинским или градским органима задуженим за послове борачко– инвалидске заштите.
(2)Сви учесници Одбрамбено-отаџбинског рата који немају пребивалиште на територији Републике Српске имају право да у складу са овим законом поднесе захтјев за одређивање категорије учесника Одмбрамбено – отаџбинског рата надлежним општинским или градским органима задуженим за послове борачко– инвалидске заштите.

III  Права бораца-ветерана

Члан 23.
Права бораца-ветерана,  учесника одбрамбено – Отаџбинског рата Републици Српској су:
а) Новчана накнада на мјесечном нивоу
б) Посебан новчани додатак
в) Подстицај за запошљавање и самозапошљавање, предност приликом конкурсног запошљавања, приоритет запошљавања и апсолутна предност запошљавања у јавним установама и предузећима са већинским државним капиталом, односно приоритет у поступку именовања и постављања на руководеће функције.
г)Бесплатна здравствена заштита и друга права у вези са здравственом заштитом, субвенционисано кориштење услуга бањско – рекреационих комплекса у Републици Српској у износу од 50% од цијене појединачног аранжмана.
д) Загарантована правна, документацијска, финансијска и свака друга врста помоћи Владе Републике Српске  лицима из члана 3. овог закона процесуираним за кривично дјело ратног злочина пред судом БиХ и другим судовима у БиХ, окружењу и шире, и њиховим породицама.
ђ) Станбено збрињавање у року од 3 (три) године од дана ступања на снагу овог закона за сва лица из чл. 3. овог закона која до тада нису станбено збринута.
е) Посебан стаж у двоструком трајању.
ж) Национална пензија – пензионисање са навршених 65 год. старости без обзира на достигнути радни стаж.
з) У случају смрти, достојанствена сахрана уз државна обиљежја, чије трошкове у потпуности сноси локална општинска или градска администрација.
и) Објава у случају смрти у електронским и штампаним медијима у Републици Српској, чији је оснивач власник Влада Републике Српске, локалне општинске и градске власти које у потпуности сносе трошкове исте.
к) Друга права у складу са посевним прописима.


Члан 24.
(1)Новчана накнада је мјесечно новчано примање које лица из члан 3. овог закона остварују по основу ангажовања у Одбрамбено – отаџбинском рату, а на основу утврђене категорије из члан 14. до17. овог закона.
(2)Износ новчане накнаде обрачунава влада Републике Српске почетком сваке календарске године за текућу годину, а на основу просјечне нето плате у Републици Српској за предходну годину утврђене од стране ЈУ      „ Завод за статистику Републике Српске“.

Коефицијенти – проценти за обрачун су фиксни и износе:
а) За борце-ветеране, учеснике одбрамбено – отаџбинског рата 1. категорије  из члана 15. став (1). овог закона, 0,009% од просјечне нето плате у Републици Српској за сваки мјесец учешћа у рату.
б) За учеснике одбрамбено – отаџбинског рата 2. категорије из члана 16. Став (1)  овог закона, 0,007% од просјечне нето плате у Републици Српској за сваки мјесец учешћа у рату.
в) За учеснике одбрамбено – отаџбинског рата 3. категорије члан 17. став 1. овог закона, 0,004% од просјечне нето плате у Републици Српској за сваки мјесец учешћа у рату.
(3)Посебан новчани додатак је мјесечно новчано примање које остварују борци-ветерани, учесници Одмбрамбено – отаџбинског рата из члана14. до 17. овог закона, а односи се на:
а) Лица која су током рата стекла пунољетство, мобилисана и након обуке ангажована у јединицама Оружаних снага Републике Српске
б) Лица која су током рата одликована највећим одликовањима за војне заслуге.
в) Лица која су током ратних дејстава, као припадници јединица Оружаним снагама Републике Српске заробљена од стране непријатеља – ратни заробљеници.
(4)Износ посебног новчаног додатка обрачунава влада Републике Српске почетком сваке календарске године за текућу годину, а на основу просјечне нето плате у Републици Српској  за предходну годину утврђене од стране ЈУ „ Завод за статистику Републике Српске“ .
Коефицијенти – проценти за обрачун су фиксни и износе:
а) За луца из става (3). под (а) овог члана закона, 12% од просјечне нето плате у Републици Српској за укупно ратно учешће.
б) За лица из става 3. под (б) овог члана закона, 5% од просјечне нето плате у Републици Српској
в) За лица из става 3. под (в) овог члана закона, 5% од просјечне нето плате у Републици Српској

Члан 29.
(1) Органи републичке управе и органи јединица локалне самоуправе, јавне установе, предузећа и друга привредна друштва која су у цјелини власништво Републике Српске или у већинском власништву Републике, општине или града, као и други субјекти који су основани законом или их је основала Влада, обезбједиће приликом пријема нових радника да борац-ветеран,  учесник Одбрамбено – отаџбинског рата има неприкосновену и апсолутну предност у запошљавању у односу на остала лица која нису учесници рата.
(2)Ако се на оглас или конкурс пријаве борци-ветерани,  учесници Одбрамбено – отаџбинског рата из више категорија, из члана 14. До 17. овог закона, предност има лице више категорије, с тим да у оквиру исте категорије предности има лице са дужим временом ангажовања, односно критеријуму групе у одређеној категорији.
(3)Предност из став (1) овог члана закона не односи се на изабрана лица, а односи се на постављена или именована лица.

Члан 34.
Према проценту инвалидитета, ратни војни инвалиди се разврставају у десет категорија:
а) прва категорија – инвалиди са 100% инвалидитета, којима је за живот потребна њега и помоћ другог лица,
б) друга категорија – инвалиди са 100% инвалидитета,
в) трећа категорија – инвалиди са 90% инвалидитета,
г) четврта категорија – инвалиди са 80% инвалидитета,
д) пета категорија – инвалиди са 70% инвалидитета,
ђ) шеста категорија – инвалиди са 60% инвалидитета,
е) седма категорија – инвалиди са 50% инвалидитета,
ж) осма категорија – инвалиди са 40% инвалидитета,
з) девета категорија – инвалиди са 30% инвалидитета,
и) десета категорија – инвалиди са 20%инвалидитета.


Члан 35.
(1) Лична инвалиднина је новчана накнада коју остварују ратни војни инвалиди по основу оштећења њиховог организма насталог под околностима прописаним овим законом.
(2) Право на личну инвалиднину остварују ратни војни инвалиди од прве до десете категорије.

Члан 36.
(1) Лична инвалиднина одређује се према категорији инвалидитета.
(2) Мјесечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основице и износи за:
А) 1.категорија -130%
Б) 2.категорија -100%
В) 3.категорија -68%
Г) 4.категорија -55%
Д) 5.категорија -45%
Ђ) 6.категорија -36%
Е) 7.категорија -28%
Ж) 8.категорија -22%
З) 9.категорија -18%
И) 10.категорија -15%

Члан 84.
(1) У поступку рјешавања захтјева за остваривање права по овом закону, првостепени органи управе из чл. 83 став (1) овог закона дужни су прибавити мишљење ревизионе комисије.
 (2)  Ревизионе комисије, на нивоу општина, дају своје мишљење о начину, дужини трајања и условима ангажовања учесника Одбрамбено-отаџинског рата Републике Српске до 19.06.1996 године. Околностима погибије, рањавања, озљеде, обољења и заробљавања за сваког подносиоца захтјева за остваривање права по овом закону.
 (3) Ревизионе комисије сачињавају појединци, представници организација и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, ратне старјешине локалних јединица ВРС и МУП-а РС, и друга лица која својим углрдом и сазнањима из предходног рата могу дати допринос приликом утврђивања чињеница из става (2) овог члана закона.
(4) Састав и број чланова ревизионих комисија утврдиће органи управе надлежни за питања бораца учесника Одбрамбено-отаџбинског рата за сваку општину посебно, у зависности од потреба и сложености њиховог ангажовања у локалном заједницама.
(5)Министарство рада и борачко-инвалидске заштите је обавезно да општинским и градским орагнима управе наложи формирање ревизионих комисија у складу са ставом (3) овог члана закона, и за њихов рад обезбједи материјално-техничке услове.
(6)Чланови ревизионих комисија остварују право на новчану накнаду у висини од једне просјечне плате у Републици Српској.
(7)Одлуку о висини износа акнаде утврдиће општински и градски органи управе на односу обима рада и времена ангажовања за сваку општину-град посебно, уз образложење Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, које је дужно обезбједити новчана средства.

Члан 85.
(1) Чињенице ангажовања бораца учесника Одбрамбено-отаџбинског рата утврђује се на основу увјерења Министарства одбране, односно Министарства унутрашњих послова за припаднике тог министарства, као и уз мишљење општинских ревизионих комисија. А одсуство из јединице због боловања, на основу налаза и мишљења војно-љекарске комисије, уз потврду и сагласност ревизионих комисија.
(2)Да је погибија, нестанак, рањавање, повреда или обољење настало под оклолностима из члана 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9 овог закона, утврђује се писаним доказним средствима, односно увјерењем надлежних војних јединица и МУП-а за припаднике тог Министарства из периода кад је штетни догађај настао и уз мишљење ревизионе комисије.
(3)Писаним доказним средством може се сматрати и медицинска документација о лијечењу рањене, повријеђене или обољеле особе, настала најкасније у року од 6 мјесеци од настанка штетних околности.
 (4) У колико је лице било ратни заробљеник, медицинска документација о болести, рањавању или повреди на може бити старија од године дана послије отпуштања из оружаних снага, односно настанка околности заробљавања.

Члан 87.
(1) Војни инвалидитет, право на додатак за његу и помоћ, право на
ортопедски додатак, као и чињеницу да је болест, односно смрт у узрочној вези са вршењем војне службе утврђује се на основу налаза, мишљења и оцјене надлежних љекарских комисија.
(2) Надлежне љекарске комисије могу дати и оцјену способности за рад, ако је та способност услов за остваривање права по овом закону.

Члан 88.
(1)Љекарску комисију која даје налаз и мишљење органу који у првом степену рјешава о правима по овом закону (првостепена љекарска комисија) чине три члана и три замјеника који морају бити љекари различитих специјалности.
(2) У саставу љекарске комисије из става (1) овог члана закона обавезно је присуство три представника удружења-организације од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.


Члан 89.
(1) Љекарску комисију која даје налаз и мишљење органу који у другом степену рјешава о правима по овом закону (другостепена љекарска комисија) чини пет чланова и пет замјеника који морају бити љекари различитих специјалности. '
(2) У саставу другостепене љекарске комисије из става (1) овог члана закона обавезно је присуство три представника удружења-организације од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.


Члан 90.
(1) Налази и мишњење првостепене, односно другостепене љекарске комисије неће се сматрати важећим уколико су донешени без присуства представника  удружења-организације од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из члана 88 став (2) и члана 89 став (2) овог закона.
(2) Љекарске комисије из члана 88 став (1) и члана 89 став (1) овог закона приликом доношења налаза и мишљења нису дужни узети у обзир евентуалне примједбе или приједлоге чланове комисија из члана 88 став (2) и члана 89 став (2) овог закона, али су их дужне констатовати у налазу и мишљењу.

Члан 91.
(1) Број љекарских комисија, њихов састав, сједиште и подручје рада утврђује Министар рада и борачко-инвалиске заштите уз усаглашавање са општинским и градским органима управе задужених за питање бораца-учесника Одбрамбено-отаџбинског рата.
(2) Чланови љекарских комисија имају право на накнаду за рад у висини коју одреди Министар рада и борачко-инвалиске заштите
(3) Министарство рада и борачко-инвалиске заштите доноси правилник којим се уређује начин рада љекарских комисија.

Члан 112.

(1)    Средства потребна за остваривање и кориштење права прописаних овим законом обезбјеђује ЈУ '' Фонд учесника Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и њихових породица ''


(2) Влада Републике Српске ће приликом планирања буџета за фискалну годину у сарадњи са Фондом из става (1) овог члана закона предвидјети и обезбједити додатна новчана средства која ће се користити у фонду за редовно извршавање обавеза према корисницима права по овом закону.


ШАЉИТЕ СУГЕСТИЈЕ И ПРИЈЕДЛОГЕ, ЈЕР ЈЕ ОВО ИПАК САМО ПРЕДНАЦРТ!
ШТО СЕ ПРИЈЕ УКЉУЧИТЕ И ПОДРЖИТЕ ИЗМЈЕНЕ ПОСТОЈЕЋЕГ СРАМОТНОГ ЗАКОНА НОВИ ЗАКОН ЋЕ ПРИЈЕ И УЋИ У НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
ПОЖУРИТЕ, ЈЕР СВАКИ ДАН У СИРОМАШТВУ И БИЈЕДИ УМИРУ НАШИ САБОРЦИ!
БРАТСКИ ПОЗДРАВ!
                                                                                                              Предсједник

                                                                                                            Душко Вукотић